Mit o hrani koja goji

U tekstu o kalorijama smo objasnili kako naše telo koristi energiju i zašto kalorije daju glavni i najveći doprinos promeni kilaže. Ako to znanje iskombinujemo sa onim iz teksta o zdravoj ishrani dolazimo do jednog zanimljivog zaključka, a to je da ne postoji hrana koja sama po sebi goji. Primera radi, možete otići na McDonald’s dijetu, i ako unosite manje kalorija nego što vam je potrebno izgubićete kilažu. Naravno u ovakvom ekstremu nećete biti zdravi ali ako vam je cilj da smršate može se izvesti. Ovo je pokazao američki profesor Mark Haub kada je otišao na Twinkie dijetu (Twinkie je američki slatkiš) i on je za 10 nedelja, jedući samo Twinki-je, izgubio 12 kilograma.

Ako bilo šta zapamtite iz ovog teksta pored studije o Twinkie dijeti, neka to bude da ne postoji hrana koja vas goji sama po sebi, goji vas kalorijski suficit. Tekst bi mogao da se završi ovde ali bih voleo da vam ostavim par praktičnih saveta kako ovo da primenite na svakodnevni režim ishrane.

Prva stvar koju morate da eliminišete je to da postoji nezdrava hrana i hrana koja goji. Sva hrana goji i sve može biti nezdravo u prekomernim količinama. Druga stvar je da usvojite novu podelu hrane:

1. Hrana bogata nutrijentima
2. Hrana bogata kalorijama

Ovo će značajno promeniti način na koji gledate na hranu. Primera radi, elementi koji su vam potrebni u ishrani su proteini, vitamini i minerali, vlakna, zdrave masti što verovatno nećete naći u McDonald’s pomfritu. Poređenja radi, veliki pomfrit iz Meka ima 487 kalorija što je za veliki broj ljudi trećina, četvrtina ili petina dnevnog unosa. Zelena salata ima 15 kalorija na 100 grama što znači da bi vam bilo potrebno 3 kilograma zelene salate da dođete do 450 kalorija. Ako možete da pojedete 3 kilograma zelene salate u jednom danu ja ću vas častiti programom ishrane  i odvešću vas na jedan ceo dan čistog gastronomskog hedonizma o mom trošku. Drugi primer, 100 grama mlečne čokolade bilo da je to Milka ili neka druga će imati nešto preko 500 kalorija. U tih 500 kalorija nećete dobiti ni protein, ni vlakno, ni vitamin ali hoćete šećer i to verovatno više nego što vam treba za dva dana. Da li to znači nikada ne jesti čokoladu? Ne, jedite je slobodno ali ne 300 grama 4 puta nedeljno. Kao kontra primer uzećemo moje omiljeno voće – kupine koje na 100 grama imaju 43 kalorije i 5 grama vlakana. U jednom danu preporuka je da unesete bilo gde između 20 i 60 grama vlakana što znači da vas samo 10 grama vlakana košta samo 86 kalorija iz kupina. Naravno ima i hrane koja nosi sa sobom više kalorija ali i daje više tako da je vredi uključiti u ishranu pod uslovom da je to sve umereno, dobri primeri za ovo su meso, maslinovo ulje i orašasti plodovi. Treba se truditi da kompozicija ishrane ima što manje hrane koja se može klasifikovati kao beskorisne kalorije jer ne daje ništa osim kalorija i uglavnom šećera i loših masti.

U gore pomenutom tekstu o zdravoj ishrani navedena je preporuka da se unosi između 70% i 80% kalorija iz izvora bogatih nutrijentima jer će vas oni učiniti zdravijim i uz takav unos će vam značajno biti lakše da postignete svoje ciljane kalorije.

Rezime ovog puta je u dve tačke:

1. Ugojićete se ako unosite više kalorija nego što vam je potrebno čak i ako jedete „zdravu“ hranu
2. „Zdrava hrana“ i „hrana koja goji ili ne goji“ nije optimalan način gledanja na hranu. Bolje gledajte na kalorije i nutritivnu vrednost, jer će neka hrana uz više kalorije davati i nešto vredno dok će neka hrana biti bukvalno beskorisne kalorije