Kako se formiraju navike

Često preporučujem pristup odricanja sada, kako bi rezultati došli kasnije i toga da se trudimo da gradimo zdrave navike jer su navike nešto što jesmo, a ne nešto što radimo. U psihološkoj literaturi je dobro poznato da je snaga volje nalik mišiću, može se vežbati i izgraditi ali takođe se može i istrošiti i u ovom tekstu ćemo pogledati taj odnos između navike i snage volje, kao i proces nastanka navika.

Prosečan mozak se sastoji od 40% sive mase i 60% bele mase. Bela masa je te boje jer su neuroni u njoj imaju poseban sloj izloacije – mielin. Mielin je jedan od razloga što neka aktivnost postaje lakša što je duže i više obavljamo. Svaki put kada ponovimo neku radnju, na primer igranje pikada ili bilijara, neuron dobije još jedan sloj mielina što omogućava nervnom impulsu da putuje brže. Ovaj mehanizam omogućava elitnim sportistima ili muzičarima da kroz konstantna ponavaljanja izgledaju nadljudski talentovani i definitivno talenat igra ulogu, ali najčešće se radi o upornosti i trudu. Nažalost ovaj mehanizam omogućava i efikasnije grickanje noktiju u stresnim situacijama. Ponavljanje je majka učenja je stara izreka i sa razlogom je preživela do sada, samo bih je ja modifikovao da glasi da je ponavljanje majka mielina, a mielin je majka učenja.

Drugi aspekt formiranja navika je snaga volje. Snaga volje je veština koja se da naučiti, ali kao što sam pomenuo na početku mi imamo ograničenu količinu tako da se i da potrošiti. Ovo objašnjava kako je moguće da nekim danima ne jedemo slatko, probudimo se ranije da bi trčali pre posla, a drugim danima sednemo i gledamo seriju 14 sati u kontinuitetu. U jednom eksperimentu učesnici su morali da prate svoje finansije i detaljno dokumentuju svoju potrošnju ali i da ograniče potrošnju na zabavnije aktivnosti kao što su restorani i odlazak u bioskop. Rezultati su bili interesantni, pored bolje finansijske situacije i većih uštedjevina, učesnici su smanjili kupovinu i pušenje cigareta, pili su manje alkohola i jeli su manje „junk“ hrane. Zaključak je da izgradnja „mišića“ snage volje u jednom domenu života može da se prelije u druge. Na primer, ako redovno idemo u teretanu i tako gradimo snagu volje, to će se odraziti i na ishranu, posao i hobije.

Poslednji aspekt je signal za aktiviranje „autopilot“ režima. Ovaj aspekt povezuje prva dva i daje nam kompletnu sliku navika. Pod autopilot režimom mislim na ono što ste sigurno primetili kod nekih ustaljenih aktivnosti kao što su odlazak u školu ili na posao. Jednostavno se isključite i često ne možete ni da se setite kako ste došli do odredišta ili se bar ne sećate detalja. Ovo se dešava zbog sposobnosti našeg mozga da grupiše neuronsku aktivnost kod radnji koje su nam navika kao što su jutarnja higijena ili odlazak u školu ili na posao. Rezultat ovog grupisanja je da ulazimo u taj „autopilot“ režim funkcionisanja. U prevodu, naš mozak je uzeo skup aktivnosti i grupisao ih u jednu što eliminiše trud i razmišljanje tačnije potrošnju snage volje. Za ulaženje u taj režim je potreban neki signal. Za jutarnje aktivnosti to je najčešće alarm, dok kod mene na primer je dolazak sa posla i ulazak u sobu znak da je vreme da se presvučem i odem na trening.

Dobro sada znamo šta se dešava iza zavesa, ali kakva je praktična primena ovih informacija? Moj savet je da nađete taj neki signal i onda svakodnevnim ponavljanjem pretvorite neku radnju u naviku. Na početku će biti potrebna snaga volje, ali što duže to radite to će vam snaga volje biti jača ali i manje potrebna jer će mielin i grupacija aktivnosti učiniti svoje. Na primer, završetak pranja zuba da bude signal za 15 minuta joge ili završetak večere da bude signal za 45 minuta šetanja. Ovim metodom možete dodati korisne navike kao što su meditacija, treniranje, šetanje, čitanje ili učenje, a izgradnjom kvalitetnih navika ćete svakim danom biti za Mrvicu bolji.