Ciljaj dovoljno nisko

„Prati svoje snove“; „Nemoj da te ograničavaju izgovori“; „Ti si dovoljan“; „Ti možeš da uspeš u bilo čemu samo ako veruješ“; „Ti možeš“; „Pucaj visoko“

Zvuči poznato? Ovaj tip saveta nosi pozitivan sentiment ali nema nikakve praktične koristi. Ja vas savetujem da radite suprotno, spustite cilj dovoljno nisko. Kada krećete da učite matematiku, je l’ prvo radite integrale i kombinatoriku ili krenete od brojeva, sabiranja ili oduzimanja? Znam da je ovo poređenje užasno pojednostavljeno, ali možete preneti ovo na bilo koje drugo napredovanje: Sport? Prvo osnove pa onda finese; Video igrice? Prvo osnovne komande pa onda kombinacije; Kuvanje? Isti princip; Život? Prvo hodanje pa onda trčanje. Zašto bi onda dolaženje do cilja bilo drugačije?

Primena ove logike nije jedini razlog što vam predlažem da krene te od malih ciljeva. Zapravo nije ni najbitniji razlog. Daleko bitnije je to što maštate o „vrhu planine“, a nalazite se na dnu i nemate predstavu o tome šta se očekuje od vas da dođete do vrha, a ne znate ni šta da očekujete na vrhu. Ako imate neki veliki cilj, krenite ka njemu malim koracima. To bukvalno može biti nešto prosto kao pranje sudova iza sebe ili spremanje sobe. Deluje trivijalno? Hoćete više? Ne može odmah. Ako ne želite te „trivijalne“ stvari da radite jer znate da možete više, zašto onda nikada niste napravili ni jedan korak ka tom većem cilju? Jedna genijalna stvar koja će vam se desiti je da će se vaš veliki krajnji cilj menjati i oblikovati kako budete postizali sve više jer će vam slika postati jasnija.

Tu dolazimo do drugog razloga što vas savetujem da ciljate nisko a to je da izgovori dovode do još više izgovora, onda će sličan efekat lavine imati i dela i akcije. Ako stalno dajete izgovor zato što ne idete ka tom velikom koraku, onda ćete uvek nalaziti nove izgovore i ti izgovori će se gomilati. Isto važi i u drugom smeru, povući će vas dobar osećaj ostvarenja i onda ćete hteti da ostvarite još što će eskalirati dok ne dođete do stagnacije ili vašeg potencijala.

Moj verovatno omiljeni razlog što ja pristupam napretku tako je to što vas manji ciljevi dovode u situaciju da odredite, a potom i postignete veće. Kao i sa bilo kojom drugom veštinom, što je duže i više usavršavate to ćete biti bolji u toj veštini. Ako nikada niste radili čučnjeve, ne moguće je da odete u teretanu prvi put i stavite šipku od 150 kg na leđa i uradite 3 čučnja. Šta jeste moguće je da radite čučnjeve bez šipke dve nedelje, pa onda da stavite šipku od 20 kg na leđa, tih 20 kg će kroz par meseci biti 60. Kada možete sa 60 kg to će vas učinit značajno bližim čučnju sa 100 kg nego kada ste bili prvi put u teretani, a radi se periodu kraćem od godinu dana. Zamislite šta će se desiti kada taj isti princip preneste na učenje jezika, na jačanje karaktera i snage volje, na kuvanje zdrave hrane ili bilo šta drugo.

U primeru sa čučnjevima se radilo o periodu kraćem od godinu dana, zamislite šta se desi za 10 godina primene tog principa. Za kraj ću vas ostaviti sa jednim pitanjem: Je l’ lični rast i razvoj nešto čime želite da se bavite samo 3 meseca i onda da samo postojite ostatak života? Ili želite da težite ka tome da budete za Mrvicu bolji svakog dana u odnosu na prethodni i tako iz dana u dan, iz godine u godinu i iz decenije u deceniju?