O fizičkoj aktivnosti
Nikola Man
Kada bi efekti fizičke aktivnosti mogli da se pretvore u pilulu to bi bio najefikasniji, najtraženiji i najprodavaniji lek na planeti. Velika tvrdnja na samom početku? Slažem se ali i stojim iza tih reči, a nadam se da ćete u nastavku teksta i sami moći da zaključite zašto.
Prvi na dugoj listi pozitivnih uticaja je jedan koji se često zaboravi kada se priča o tome koliko dobrih stvari za vas čini fizička aktivnost. Radi se o uticaju fizičke aktivnosti na raspoloženje. U jednoj studiji američki istraživači su uporedili efekat džogiranja 3 puta nedeljno sa efektom Zoloft antidepresiva i zaključak je bio da su u egalu. U brojnim drugim studijama pokazani su povećani nivoi serotonina i dopamina, tako da je efekat koji možete očekivati značajno popravljeno raspoloženje. Ukoliko prolazite kroz stresan period, period anksioznosti i depresije, moguće je da je najefikasnije rešenje upravo trening. Čitajući lična iskustva ljudi kojima je prepisana jaka medikacija su često sve zasluge svoje izlečenosti dali vežbanju i prestanku korišćenja lekova. Naravno tu postoje brojni drugi faktori i teško je oslanjati se na subjektivan osećaj nekolicine, ali svakako se barem može pretpostaviti da je vežbanje imalo udela u rešenju problema.
Drugi benefit je vezan za kognitivni performans. Naime, bavljenje fizičkim aktivnostima stimuliše rad mozga što se manifestuje kao poboljšana sposobnost učenja i poboljšano pamćenje. U jednoj studiji je na velikom uzorku studenata pokazano da oni koji su fizički aktivni su imali primetno veće proseke. Druga studija je testirala pamćenje nakon treninga i pokazala da i ovde fizička aktivnost daje rezultate.
Za treći efekat prelazimo na jedan dugoročni efekat i to je da usporava starenje, a pogotovu degradaciju mozga. S obzirom da na ovu temu ima toliko istraživanja da bi mi bila potrebna 3 teksta da to sve objasnim, zadržaću se samo na ovome.
Ako mislite da će se efekat vežbanja pokazati na vagi, možda grešite. Kažem možda jer će određeni tipovi fizičke aktivnosti izgraditi mišićne mase što će povećati vašu kilažu. Zato vaga nije najpouzdanije merilo uspeha fizičke aktivnosti, ali to ne umanjuje efekat na kompoziciju tela. Ako se setite priče o kalorijama odmah ćete se setiti i jedne od četiri komponentne kalorijske potrošnje – fizičke aktivnosti. Ono što će vam fizička aktivnosti omogućiti je da unosite više hrane, a da ostanete u kalorijskom deficitu ako želite da smršate. Drugi način na koji fizička aktivnost povećava vaš unos hrane je kroz povećanje mišićne mase jer su mišići energetski skuplji i vašem telu će biti potrebno više energije da bi funkcionisalo. Osim toga, vežbanje utiče na zdravlje vaših kostiju jer povećava gustinu koštane mase.
Da tekst ne bi bio predugačak u ovu poslednju kategoriju ću ubaciti benefite koji se generalno pripisuju fizičkoj aktivnosti: bolji kvalitet sna, bolji odmor generalno, smanjen stres kroz regulaciju kortizola, smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara, poboljšava insulinsku senzitivnost, može pomoći zdravlju vaše kože i smanjiti hroničan bol.
Ova lista je još opširnija ali ovo je sasvim dovoljno da potkrepi moju tvrdnju sa početka. Ako uzmemo u obzir sve navedeno gore, zašto se ne bi bavili nekim vidom fizičke aktivnosti?