Stres
Nikola Man
Pre nego što zađemo u temu iz naslova, želim i moram da naglasim da nisam ekspert u polju stresa. Većina mog znanja na ovu temu dolazi iz literature fitnesa i psihologije. Drugim rečima, površno razumem temu. Nisam zalazio u hemiju i biologiju stresa. Očigledno nisam psihijatar pa ni ne mogu da kažem da sam autoritet sa te strane. Trenutno prolazim kroz veoma stresan period što mi je pokazalo bitnost stres menadžmenta to jest načina na koji se nosimo sa stresom. Zbog toga sam i hteo da se dotaknem ove teme i, ako mogu, možda i pomognem nekome od vas ko se trenutno muči.
Stres je sveprisutan. To je nešto što smo svi osetili na ovaj ili onaj način. Svi znamo da je stres neprijatan osećaj. Znamo da se stres manifestuje i kao emotivna i kao fizička tenzija. Stres mogu izazvati stvarni događaji ali i misli koje nas razljute, nerviraju ili frustriraju. Akutni naleti stresa mogu biti pozitivni, ali je hroničan stres negativan po naše zdravlje.
Da počnemo sa pozitivnom stranom, akutan stres kao što je stres od treninga može imati veoma pozitivan efekat. Da, dizanje tegova ili trčanje će dovesti do lučenja hormona stresa. Trening nije jedina forma akutnog stresa doduše. Akutni stres može izazvati rok za nešto bitno što moramo da završimo. Stres će nas pogurati da budemo produktivniji. Događaji koji izazivaju akutni stres se dešavaju više puta dnevno, bukvalno svakog dana. Neke studije su pokazale da ovaj tip stresa pomaže sa pamćenjem. Stres je takođe bitna komponenta sistema upozorenja. Kada naš mozak nešto shvati kao stresno (ključno je to da se radi o percepciji, zato čak i misli mogu da izazovu stres), on “potopi” naše telo hormonima kao što us kortizol, epinefrim, i norepinefrin. Ovi hormoni dovode do raznih reakcija kao što su povišen krvni pritisak i broj otkucaja srca. Ovo će vas učiniti opreznijim i spremnijim za akciju.
Nažalost, tu se završava pozitivna strana i moramo preći na drugu stranu medalje. Kada su stresne reakcije previše učestale ili traju predugo, one štete našem mozgu i drugim organima. Hroničan stres dovodi do brojnih problema kao što su hipertenzija, povišen krvni pritisak, povišen holesterol, povišen rizik od srčanog udara i moždanog udara, problema sa digestijom, problema sa imunim sistemom, kao i pogoršanja kvaliteta i dužine života. Iz mojeg polja ekspertize, mogu vam reći da stress može negativno da utiče na vašu kilažu. Stres će povećati šanse da impulzivno pojedete nešto, a samim tim i povećati šanse prejedanja i gojenja.
Šta se može uraditi po pitanju stresa? Život će neizbežno gurati prepreke i stvarati stresne situacije nonstop. Jedina stvar koja je pod vašom kontrolom je kako vi reagujete na to. Ako ste u toksičnoj vezi, izađite iz nje. Ako sve vidite kao pretnju, promenite način razmišljanja i sagledajte stvari kao izazove koje možete savladati. Nađite vremena za opuštanje u dnevnoj rutini. Meditacija takođe može pomoći. Za kraj, razmislite o terapiji. Ja sam skoro krenuo na terapiju i moram priznati da je jedna od najboljih odluka koje sam ikada doneo. Ako možete da priuštite, onda ozbiljno razmotrite tu opciju.
Kad već pomenuh terapiju, moja prijateljica i psihoterapeut, Zoka (@zoka_psihoterapeut) i prijatelj i fitnes legenda Baltez (@balteeez) organizuju radionicu u Novom Sadu. Tema će biti stres sagledano iz ugla fitnesa i psihologije. Možete se prijaviti na njihovim instagram stranicama klikom na linkove u zagradama ili ih kontaktirajte na sledeći način:
Mail: balteeezfitness@gmail.com
Telefon: +381637889454
Zoka je takođe odlična opcija za gore pomenutu terapiju. Meni je mnogo pomogla u krzinom stanju tako da mogu da je preporučim i iz ličnog iskustva, ne samo na bazi prijateljstva.